Zamislite ovakvu scenu: dve zene razgovaraju telefonom. Jednu zenu pisac poznaje. On zato moze da je opise. Drugu ne poznaje, ali od prve zene saznaje da ona postoji. Pisac je odmah, na pocetku, u dilemi: da li ce ispasti dobra prica bez glavnog junaka. Jer, upravo drugazena, koju pisac ne poznaje, glavni je junak ove price. Pisac zna, i on se tesi, da stvarnost u literaturi nije isto sto i stvarnost u zivotu. On takodje zna da stvarnost price moze...